Некада је довољно да један цвијет исприча читаву историју народа. Таква је наталијина рамонда, цвијет који се буди и након највеће суше – симбол снаге и постојаности. Као што рамонда у својим листовима чува траг суше и олује, тако и наша историја чува траг сјећања и приче генерација које су нам претходиле. Управо та дубока симболика била је инспирација нашим ученицама док су припремале радове за конкурс „Чувамо од заборава“ у организацији Републичког педагошког завода Републике Српске. Ове године тема је била „Наталијина рамонда, цвијет феникс, симбол побједе српске војске у Првом свјетском рату.“
У времену када се свијет мијења много брже него икада, култура сјећања постаје наш једини ослонац. Ученице наше школе показале су да разумију колико је важно да историја не изблиједи јер баш тако и каже једна наша стара пословица – да би знао куда идеш, мораш знати одакле долазиш. Зато нас посебно радује што је рад и труд наших ученика препознат, цијењен и награђен.
Највећи успјех остварила је Милица Шушковић, ученица осмог разреда, освојивши прво мјесто. Заједно са својим ментором Славојком Продановић показала је да се љубав према традицији може претворити у рад који оставља дубок утисак.
Поносни смо и на остале учеснице Анастасију Ђекановић – ученицу шестог разред, Јовану Лазић – ученицу седмог разреда, Теодору Стокић, Катарину Стевановић, Сару Савић и Јелену Лазић – ученице деветог разреда, које су се потрудиле да својим трудом достојно представе школу и покажу висок ниво знања као и на наставнице Дијану Видовић и Жељену Ковачевић које су, такође, учествовале на овом конкурсу заједно за ученицима који похађају додатну наставу из историје и српског језика.
Успјех наших ученика и наставника на такмичењу „Чувамо од заборава“ за нас није само резултат – то је потврда квалитетног рада, мотивација за будуће генерације и доказ да, заједничким трудом, можемо његовати културу памћења и бити чувари наше традиције.
Оставите одговор